Šejh Muhammed ibn AbdulVehhab, rahimehullah, u razotkrivanju ove prljave sumnje (da Vjerovjesnik, sallallahu alejh ve sellem, nije tražio od svog naroda da realizuju značenje riječi tewhida) kaže:

Šejh AbdulLatif ibn AbdurRahman, Allah im se obojici smilovao, u pojašnjenju ove sumnje i odgovoru na nju kaže: “Iraki kaže: ‘Haridžije su, kako stoji u Buhariji, Muslimu i drugim zbirkama hadisa, ljudi koji su se oslonuili na ajete koji su objavljeni o kafirima pa su ih usmjerili mu’minima.’

Šejh AbdurRahman ibn Hasan, Allah im se obojici smilovao, kaže: “Kada bi rob spoznao značenje ‘La ilahe illallah,’ znao bi da onaj ko posumnja ili se dvoumi u pogledu kufra onoga ko je pripisao Allahu širk, da nije uznevjerovao u taguta.”
(Ed-Durerus-Senijje, 11/523)

Šejh Abdullah ibn AbdurRahman Ebu Battin, rahimehullah, u pismu koje je poslao Abdur-Rahman b. Muhammedu b. Nafia, kaže: “Što se tiče onoga ko umre u vremenu fetre i do njega ne dopre poslanička dawa, Allah najbolje zna šta će biti sa njima. Naziv fetre nije nešto posebno za jedan narod u odnosu na drugi.

Šejh Muhammed ibn Abdulvehhab, rahimehullah, kaže: “Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem je rekao: “Onaj ko kaže ‘la ilahe illallah’  i uznevjeruje u sve ono što se obožava mimo Allaha, njegova krv i imetak su zaštićeni, a njegov obračun je kod Allaha.”

Šejh AbdulLatif ibn AbdurRahman, Allah im se obojici smilovao, kaže: Šejhul-islam je bio upitan o dvojici ljudi koji su se raspravljali, pa je jedan rekao: „Mi moramo imati posrednika između nas i Allaha, jer mi ne možemo dospjeti do Njega osim tako.“