1. Sehur

Islamski su učenjaci saglasni da je pohvalno ustajati na sehur, ali da nije grešan onaj ko ga propusti. Enes, radijallahu anhu, veli da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Ustajte na sehur, jer je u sehuru berićet." (Buhari i Muslim)

Mikdam ibn Madijekrib prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Ustajte na sehur, jer je to berićetna hrana!" (Nesai)

Razlog berićeta jeste taj što ojačava, osvježava i olakšava postaču post.

Čime se sehuri

Za sehur se uzima obilna, a i skromna hrana, pa makar to bio gutljaj vode. Ebu Seid el-Hudri, radijallahu anhu, veli: „Sehur je berićetan i nikako ga ne izostavljajte, pa makar neko od vas popio i samo gutljaj vode, jer zaista Allah, subhanehu ve te ala, i meleki donose salavat na one koji ustaju na sehur." (Ahmed)

Vrijeme sehura

Njegovo vrijeme nastupa od polovice noći, a završava pred zoru. Sehur je poželjno odgoditi. Zejd ibn Sabit, radijallahu anhu, veli: „Sehurili smo s Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, a potom smo ustali da klanjamo." Neko je upitao: „Koliko je bilo između sehura i namaza?" – „ Onoliko za koliko bi proučio poedest ajeta," odgovorio je Zejd. (Buhari i Muslim)

Amr ibn Mejmun veli: „Ashabi Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, najbrže su pristupali iftaru, a najkasnije počinjali sa sehurom." (Bejheki)

Ebu Zerr el-Gifari, radijallahu anhu, prenosi hadis u kojem stoji: „Moj će ummet biti u dobru sve dok budu žurili s iftarom, a kasnili sa sehurom." (U nisu prenosilaca ovog hadisa nalazi se Sulejman ibn Ebu Osman, koji je nepoznat prenosilac)

Sumnja u početak zore

Ako čovjek posumnja da li je zora nastupila, dozvoljeno mu je jesti i piti, sve dok se ne uvjeri da je zora nastupila, i ne treba se osvrtati na sumnju, jer je Allah, subhanehu ve te ala, učinio da krajnja granica jela i pića bude uvjerenje da je zora izašla, a ne sumnja. Svevišnji veli: „...jedite i pijte sve dok ne budete mogli razlikovati bijelu nit od crne niti zore." (El-Beqare, 187)

Neki je čovjek rekao Ibn Abbasu, radijallahu anhu: „Ja sehurim dok ne počnem sumnjati (u izlazak zore)!"- „Jedi sve dok ne prestaneš sumnjati." (tj. Dok se ne uvjeriš da je zora nastupila)

Ebu Davud veli da je Ebu Abdullah (Ahmed ibn Hanbel) rekao: „Ako čovjek sumnja da li je nastupila zora, može jesti sve dok ne bude siguran da je nastupila."

Ovo je stav Ibn Abbasa, ataa, El-Evzaija i Ahmeda.

En-Nevevi veli: „Eš-Šafijeve pristalice čovjeku dozvoljavaju jesti sve dok sumnja da li je zora nastupila."

2. Požurivanje s iftarom

Poželjno je da postač požuri s iftarom čim sunce zađe.

Sehl ibn Sa'd veli da je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Ljudi će biti u dobru sve dok budu žurili s iftarom."(Buhari i Muslim)

Treba se iftariti neparnim brojem datula, a ako nema, onda vodom.

Enes, radijallahu anhu, veli: „Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, iftario s nekoliko datula prije nego što bi klanjao. Ako ne bi imao datula, onda bi se omrsio hurmama, a ako ne bi imao ni hurme, onda bi popio nekoliko gutljaja vode." (Ebu Davud i El-Hakim, koji ga smatra vjerodostojnim, dok Et-Tirmizi tvrdi da je hadis dobar)

Selman ibn Amir veli da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Kad neko posti, neka se iftari hurmama, a ako ne bude imao hurme, neka se iftari vodom, jer je voda zaista čista." (Ahmed i Et-Tirmizi, koji veil da je hadis hasen sahih)

Hadis nam ukazuje da se pohvalno na ovaj način iftariti prije akšam-namaza. Nakon namaza može se najesit, osim ako hrana bude postavljena prije namaza. U tom će se slučaju prvo jesti, a onda klanjati.

Enes veli da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Ako se večera servira, počnite s njom prije akšam-namaza..."

3. Dova prilikom iftara i u toku posta

Abdullah ibn Amr ibn el-As prenosi da je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Zaista se psotacu prilikom iftara dova ne odbija!" Kad bi se Abdullah iftario, govorio bi: „Allahumme inni es'eluke birahmetikel-leti vesi'at kulle šej'in en tagfire li."

(Allahu, molim Te u ime Tvoje milosti, koja je sve obuhvatila, da mi oprostiš!) Ibn Madždže

Prenosi se da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, govorio: „Žeđ je ugašena, krvne su žile osvježene i nagrada je upisana, ako Allah htjedne!"

Također se prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Allahumme leke sumtu ve ala rizkike eftartu." (Allahu, u ime sam Tebe postio i Tvojom opskrbom sam se iftario)

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: „Trojici dova neće biti odbijena: postaču dok se ne omrsi, pravednom vladaru i potlačenoj osobi." (Et-Tirmizi)

4. Odricanje stvari koje ne priliče postu

Post je najbolji ibadet, Allah ga je propisao kako bi se tijelo iščistilo i naviklo na činjenje dobra. Prema tome, postač se streba suzdržati od stvari koje će narušiti njegov post, te mu uskraitit nagradu i bogobojaznost koju je Svevišnji spomenu u ajetu:

„O vjernici! Propisuje vam se post, kao što je propisan onima prije vas, da biste bili bogobojazni." (El-Beqare, 183)

Post nije samo sustezanje od jela, pića i svega što je Allah zabranio.

Ebu Hurejre, radijallahu anhu, veli da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Nije post samo sustezanje od jela i pića, već je post i sustezanje od bezvrijednog i besramnog govora! Ako te neko uvrijedi ili ružno postupi prema tebi ti reci: ‚Ja postim, ja postim!" (Ibn Huzejma, Ibn Hibban i El-Hakim, koji je rekao da je hadis vjerodostojan prema uvjetima Muslima)

Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Ko se ne prođe lažnog govora i postupaka po njemu, Allahu nije potrebno da ostavlja jelo i piće!" (Bilježe autori El Kutubus-sitte, osim Muslima)

Također Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi da je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Mnogi, koji poste, od svog posta nemaju nista osim gladi i zeđi, i mnogi koji noću ustaju da bi klanjali, nemaju ništa od toga osim nesanice." (En-Nesai, Ibn Madždže i El-Hakim, koji veli da je hadis vjerodostojan prema uvjetima El-Buharija)

5. Korištenje misvaka

Poželjno je da postač u tok posta koristi misvak, bez razlike da li se radi o početku ili kraju dana. Et-Tirmizi veli: „Eš-Šafi smatra da korištenje misvaka postaču ne smeta, bez obzira na to da li ga koristi početkom ili krajem dana."

Prenosi se da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, koristio misvak, a postio je.

6. Darežljivost i izučavanje kur'ana

Darežljivost i izučavanje Kur'ana pohvalni su u svako dobra, međutim u ramazanu je to posebno poželjno. El-Buhari od Ibn Abbasa, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bio najdarežljivij čovjek, a najdarežljivij je bio upravo u ramazanu, kad bi ga Džibril sreo, a sretao bi ga svaku noć ramazana, pa bi ga podučavao Kur'anu. Ibn Abbas veli da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kad je u pitanju darežljivost, bio brži od vjetra."

7. Povećavanje ibadeta u posljednjih deset dana ramazana

Aiša, radijallahu anha, kaže: „Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kad bi usao u posljednjih deset dana ramazana, oživio bi noć, budio bi svoje ukućane i pritegao bi ogrtač." U Muslimovom se predanju kaže: „Povećao bi ibadet u deset posljednjih dana više nego što je to činio u drugim danima." (Buhari i Muslim)

Alija, radijallahu anhu, rekao je: „Allahov je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, posljednjih deset dana budio ukućane i pritezao bi ogrtač." (Tirmizi)