• «
• 1 of 2
• »

Oko ovog pitanja mnogo se raspravljalo između bogatih i siromašnih. Svaka strana ponudila je neoborive dokaze iz Kur'an, sunneta, tradicije i običaja. Zato nam se čini da su strane izjednačene. Svi nude neoborive argumente, a istine ne mogu biti oprečne.

Nasa je obaveza da slijedimo dokaze kud god oni vodili. Mnogo je debata vođeno i mnogo toga napisano. Svoja mišljenja iznijeli su pravnici, siromasi, bogataši, sufije, hadiski i tefsirski učenjaci. Ova je tema jako opširna i tiče se svakog čovjeka. Od imama Ahmeda bilježe se dva predanja o ovom pitanju.

Ebu Husejn ih navodi u Temamu i kaže: "Stanje strpljivog siromaha bolje je od zahvlanog bogataša, prema vjerodostojnijem predanju." Prema drugom predanju, bolji je zahvalni bogataš. Ovo mišljenje zastupa i Ibn Kutejba (Ebu Muhammed Abdullah ibn Muslim ibn Kutejbe Dinever. Jedan od velikana književnosti. Sudio je u Dinevveru. Napisao je Ujunul-ahbar (Izvori pripovijesti) i Edebul-katib (Ponašanje pisara) (preselio je 276 god. po H.) Prvo mišljenje prihvata i Ebu Ishak ibn Sakila i Velid ibn Seid.

Uzvišeni kaže: "Oni će biti, za ono sto su trpjeli, odajama dženetskim nagrađeni." (El-Furkan, 75) ....

Muhammed ibn Ali ibn Husejn (Ebu Džafer Muhammed ibn Ali ibn Husejn ibn Ali ibn Ebu Talib, Bakir, jedan je od hašimitskih vođa i učenjaka, preseliio je 114 god. po H.) kaze: "Odaje su Džennet, a ono što su trpjeli jeste siromaštvo na ovome svijetu." Enes ibn Malik prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "Allahu, daj mi da živim i umrem kao siromah i proživi me u skupini siromašnih na Sudnjem danu.' Aiša reče: 'Zašto Božiji Poslaniče?' 'Zato što će oni u Džennet uci četrdeset godina prije bogataša. Aiša, nemoj vratiti siromaha bez ičega Udijeli mu makar pola hurme. Aiša, voli siromahe i budi im blizu, pa će tebi Allah na Sudnjem danu biti blizu,' reče joj Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. (Tirmizi, 2352 i Ibn Madže, 4126)

Ja kažem da oba ova dokaza ne idu u prilog onome što tvrde. Ajet se odnosi i na strpljivost u pokornosti Allahu, strpljivost u izbjegavanju griješenja, strpljivost u siromaštvu i drugim iskušenjima. Čak i kada bi se ova strpljivost odnosila samo na siromaštvo, opet ne znači da bi bila vrednija od zahvalnosti. Kada god Kur'an govori o nagradi za strpljive, govori i o nagradi za zahvalne, kao što se vidi iz ajeta:
"I sigurno ćemo zahvalne nagraditi." (Alu Imran, 145)
"A Allah će zahvalne sigurno nagraditi." (Alu Imran, 144)

Štaviše, Uzvišeni govori da je zadovoljan zahvlanošću, a Njegovo je zadovoljstvo značajnije od nagrade u Džennetu. To što Uzvišeni nagraduje strpljive za ono što su trpjeli ne znači da neće nagraditi zahvalne zato što su bili zahvalni. Što se tiče hadisa, ni on im ne ide u prilog iz dva razloga:

Prvi: lanac prenosilaca nije dovoljno jak. Među njima se nalazi Muhammed ibn Sabit iz Kufe, koji prenosi od Harisa ibn Numana. Ovaj Haris nije prihvaćen kod autora vjerodostojnih zbirki hadisa. Buhari kaže da su njegova predanja neprihvatljiva. Iz tog razloga ovaj hadis Tirmizi nije proglasio ni sahihom ni hasenom niti je prešutio svoje mišljenje o njemu, već je rekao da je garib (usamljeno predanje);

Drugi: čak i da je ovaj hadis vjerodostojan, ne bi značio ono što oni tvrde. Siromaštvo koje Allah traži kod Svojih robova nije oskudica u imetku, već oskudica srca, a to je pokornost, skrušenost i poniznost Allahu. To nije oprečno bogatstvu i za to nije potrebno siromaštvo. A kada je srce siromašno i podredno Allahovoj veličini, svetosti, bestrajnosti, uzvišenosti, svim imenima i osobinama, to je bolje od siromaštva u imetku. Isto tako, kada se imućan čovjek susteže od grijeha dobrovoljno, iz straha i ljubavi prema Allahu, to je vrednije od sustezanja siromaha kome ti griješi nisu dostupni. Uzvišeni je Allah jednom dijelu vjerovjesnika i poslanika podario imetak i blago, ali su i dalje ostali siromasi u odnosu spram Allahu.
Imam Ahmed bilježi predanje Jezida ibn Haruna kome Džeriri od Ebu Selila prenosi daje poslanik Davud ulazio među narod i sjedao u najmanju grupu Izraelićana. Zatim bi rekao: "Siromah među siromasima," pored svega blaga, bogatstva i moći koje mu je Allah podario povrh poslanstva.

Ebu Husejn prenosi od Ebu Berze el-Eslemija da je Božiji Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:
"Siromasni će muslimani u Džennet ući četrdeset godina prije bogatih. Tako će na Sudnjem danu bogati muslimani poželjeti da su bili siromasni na dunjaluku." (Ithaful-esraf, 8/222 i Kenzul-ummal, 16620)

Ja kažem da je ovaj hadis vjerodostojno predanje od Božijeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Prenosi ga grupa ashaba među kojima su Ebu Hurejra, Abdullah ibn Omer, Džabir ibn Abdullah, Hadis se prenosi i od Ebu Seida, Enesa ibn Malika, ali on ipak ne ukazuje da će siromašni zauzeti više stepene od bogatih. On samo govori da će oni prije ući u Džennet zato što neće dugo polagati račun. Potpuno je jasno da će pravedni vladar zakasniti pri ulasku zato što će polagati račun. Isto važi i za zahvalnog bogataša. To što će oni kasnije ući ne znači da će imati manje vrijedan položaj od siromaha, kao sto smo već kazali. A bogataš će poželjeti da je na dunjaluku bio siromah. Ni ovo ne znači da će imati manje vrijedan položaj u Džennetu. U nekim predanjima kaže se da će pravedni sudac poželjeti da nije presudio među dvojicom ni zbog hurme u trenutku kada ugleda stravičan prizor polaganja računa. Postojat će stepen za siromaštvo i apatiju, stepen za zdravlje, stepen za bogatstvo i vlast, stepen za plijen i povredu.

Knjiga uputa za strpljive i zahvalne.