• «
• 1 of 2
• »

Prenosi se od Ubadea ibn Samita da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: Nema namaza onome ko nije proučio Ummu'l-Kur'an (Fatihu). (Prenose Buhari i Muslim) U verziji koju bilježe Ibn Hibban i Darekutni stoji: „Nije dozvoljen namaz onome ko ne prouči u namazu Fatihatu'l-Kitab (Fatihu)."

U jednoj drugoj verziji kod Ahmeda i Ebu Davuda, Tirmizija i Ibn Hibbana stoji: „Možda vi učite za imamom? Mi smo rekli: „Da, učimo." I Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: Ne učite osim Fatihatu'l-Kitab, jer nema namaza onaj koji ne uči Fatihu."

Osnovni podaci o Ubadeu b. Samitu

Ubade je Ebu Velid, Ubade b. Samit b. Kajs, Hazredzi, ensarija, Salimija. Bio je ugledni ensarija. Prisustvovao je prvoj, drugoj i trećoj Akabi, učestvovao u Bitki na Bedru i u svim drugim bitkama. Omer ga je uputio u Siriju da bude kadija i učitelj. Boravio je u Himsu i poslije preselio u Palestinu. Umro je u Palestini u mjestu Remla. Neki kažu da je umro u Kudsu 34 g. po hidžri kada je imao 72 godine.

Tretman Fatihe u namazu

Ovaj hadis je dokaz da namaz neće biti valjan ako musallija ne bude proučio suru Fatihu, jer je namaz sastavljen iz riječi i djela. I ono što je sastavljeno iščeznut će sa iščeznućem svih njegovih dijelova i sa iščeznućem nekih. Nema potrebe da se ovdje pretopostavlja da se negira potpunost namaza, jer procjenjivanje može biti samo kod istinitog opravdanja negiranja suštine, međutim, u hadisu koji glasi u rivajetu Ibn Hibbana i Darekutnija: „Nije dozvoljen namaz onome ko ne prouči u namazu Fatihatu'l – Kitab (Fatihu) nalazi se dokaz da je negacija usmjerena na valjanost, a to je u konačnici kao i negiranju suštine, jer ono što nije dovoljno ne može se šeriatski ni smatrati namazom.

Hadis ukazuje da je obavezno uciti Fatihu u namazu, (1) ali ne kazuje da je vadžib na svakom rekjatu, nego u namazu u cjelini.

Moguće je, prema ovom hadisu, da se uči na svakom rekjatu, jer se katkada rekjat naziva namazom. Hadis o onom ko je pogriješio u namazu ukazuje da se svaki rekjat može nazvati namazom, na osnovu riječi Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, nakon što ga je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, podučio šta da radi na svakom rekjatu. „Čini to tokom cijelog svog namaza," što znači da je dužnost učiti Fatihu na svakom rekjatu jer mu je Poslanik, sallallahu alejhi vesellem, naredio da uči na svakom rekjatu Fatihatu'l-Kitab. Šafije i drugi smatraju da je učiti Fatihu vadžib na svakom rekjatu, a kod hadevija i nekih drugih nije obavezno učiti na svakom rekjatu, nego u namazu u cjelini. Dokaz je jasan da je pravilan prvi sud iz dva razloga:

Prvo, što u nekim terminima onog koji je pogriješio u namazu, nakon što ga je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, podučavao i spominjanju: kiraeta, ruku'a, sedžde i smirenosti,...pa do kraja, ravija kaže: ...pa je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, opisao namaz ovako: četiri rekjata do završetka, zatim je rekao: „Neće biti kompletan namaz nikog od vas dok ne bude uradio ovako," a poznato je da se pod riječima uradio ovako misli na sve što je spomenuto, učenje Fatihe i drugoga na svakom rekjatu, i tako je opisao namaz da se klanja na sve četiri rekjata.

Drugo, ono što je spomenuo Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, uz kiraet i načine ruku'a, sedžde, ispravljanja, itd, naređeno je kod svakog rekjata, na što ukazuje ovaj hadis. Onaj koji ima drugačije mišljenje o učenju Fatihe na svakom rekjatu ne kaže da su dovoljni ruku', sedžda i smirenost na jednom rekjatu namaza, ili da pravi razliku na njegovim rekjatima, pa kako onda nekom može reći da je učenje Fatihe nešto posebno među ovim naredbama i da je ono obavezna samo na jednom rekjatu ili da pravi razliku među rekjatima? Ovakvo razlikovanje među dijelovima jednog dokaza je bez dokaza, pa se onda može zaključiti da se riječima:...radi tako u svom cijelom namazu...misli na svim rekjatima. Pročitao sam u nekim knjigama da su Ahmed, Bejheki i Ibn Hibban zabilježili autentičnim senedom da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao Halladu b. Rafi', a on je onaj koji je pogriješio u namazu, kako da klanja:...zatim čini tako na svakom rekjatu...jer je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, učio Fatihu na svakom rekjatu, kako prenosi Muslim i rekao: Klanjajte kako vidite da ja klanjam.

Hadis dalje govori da je obavezno učiti Fatihu i u sebi i naglas i osobi koja klanja sama i osobi koja klanja za imamom. Što se tiče osobe koja klanja sama, to je jasno, a i za osobu koja klanja za imamom je jasno. Još više se rasvetljavaju njegove riječi u drugoj verziji u rivajetu Ubadea koju bilježi Ahmed, Ebu Davud, Tirmizi i Ibn Hibban gdje kaže: „Mozda vi učite za vašim imamom." Mi smo rekli: „Da, učimo," i Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, doda: „Učite samo Fatihatu'l-Kitab, jer nema namaza onome ko ne prouči Fatihu."

Subulu's-Selam, str. 552-554

(1) Obaveznost učenja Fatihe u namazu i da nema namaza bez Fatihe prihvatili su Malik, Šafi'i i većina ashaba i tabi'ina. Nevevi kaže da hanefije i manja grupa smatraju da nije farz, nego je farz proučiti ajet iz Kur'ana, ali tačno je ono što je prenio Hafiz, da hanefije govore da je Fatihu proučiti vadžib u namazu, pa prema njihovom pravilu, iako je vadžib, nije uvjet valjanosti namaza, jer je obaveznost Fatihe utvrđena sunnetom, a ono čime neće biti namaz upotpunen je farz, a farz se po njihovom shvatanju ne može potvrditi nečim što nije Kur'an.