• «
• 1 of 2
• »

Šejh Abdullah ibn Muhammed ibn AbdulVehhab, Allah im se svima smilovao, prenoseći od Imama Ibnul-Kajjima, rahimehullah, kaže: “Ono što se ustalilo u srcima ovih mušrika i njihovih predaka jeste to da će se njihova božanstva zauzimati za njih kod Allaha. Ovo je očiti širk.

To je Allah osudio u Svojoj Knjizi, neigrao i obavijestio da šefa’at pripada samo Njemu.
Uzviseni kaže:
“Reci: ‘Molite se onima koje, pored Njega, smatrate bogovima, pa, oni vas neće moći nevolje osloboditi niti je preusmjeriti.’” (Prevod značenja, El-Isra, 56)
I kaže:
“Reci: Zovite one koje, pored Allaha, bogovima smatrate. Oni nista ne posjeduju, ni koliko trun jedan, ni na nebesima ni na Zemlji; oni u njima nemaju nikakva udjela i On nema od njih nikakve pomoći. Kod Njega će se moći zauzimati za nekoga samo onaj kome On dopusti.” (Prevod značenja, Sebe’, 22-23)
Kur’an je ispunjen ajetima sličnim ovima, ali većina ljudi ne osjeća kako ulazi u trenutno zbivanje pod zastorom svog ubjeđenja da se radi o ljudima koji su nestali i koje niko nije naslijedio. To je ono sto se postavlja između čovjeka i shvatanja Kur’ana. Kao što je Omer ibn Hattab, radijallahu anhu, rekao: “Uže islama će biti rastrgano končić po končić, i to onda kad u islamu odrastu oni koji ne poznaju džahilijjet.”

Ovo je zato što ne poznaje širk i sve ono što je Kur’an pokudio i predstavio ružnim, zbog čega će pasti u njega, potvrditi ga, ne znajući da je to ono na čemu su bili pagani. Tako da će uže islama biti prekinuto, a dobro će postati zlim, a zlo će postati dobrim. Novotarija će postati sunnetom a sunnet novotarijom. Čovjek će radi čistog imana i iskrenog tewhida biti proglašen kafirom. Proglašen će biti novotarom radi iskrenog slijeđenja Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i zbog njegovog odbacivanja novotarija i hirova. Onaj ko ima vid i živo srce, to vidi u stvarnosti, a pomoć je samo od Allaha.”
(Akidetu muvvehidin, kelimat nafia, str. 233)

Šejh Muhammed ibn AbdulVehhab, rahimehullah, nakon sto je pojasnio, potvrdio i proglasio tagute njegovog vremena kafirima, kaze:
“Ako bi se munafik raspravljao time sto je navodno ajet objavljen o kafirima, onda mu recite: ‘Da li je neko od učenjaka, selefa i halefa, rekao da se ovi ajeti ne odnose na muslimane koji to učine? Ko je to rekao prije tebe?’
Isto tako mu recite da je to odbijanje konsenzusa muslimana. Jer, njihovo dokazivanje ajetima koji su objavljeni o kafirima, se odnosi na one koji ta djela učine od muslimana, i toga je mnogo više nego što bi se moglo navesti.”
(Ed-Durerus-Senijje, 10/58-59)