Ko posluša učene i vođe u zabranjivanju šta je Allah dopustio i u dopuštanju što je Allah zabranio uzeo ih je za svoje bogove, mimo Allaha. Ibn Abbas je rekao: “Samo što nije na vas kamenje počelo padati s neba. Ja vam kažem rekao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, a vi govorite: ‘Rekao je Ebu-Bekr i Omer!?’”

Imam Ahmed je rekao: “Čudim se onima koji su spoznali sened i njegovu vjerodostojnost, a uzimaju mišljenje Sufjana dok Allah, dž.š., kaže:

فَلْيَحْذَرِ الَّذِينَ يُخَالِفُونَ عَنْ أَمْرِهِ أَن تُصِيبَهُمْ فِتْنَةٌ أَوْ يُصِيبَهُمْ عَذَابٌ أَلِيمٌ

Njegove su riječi: “Ko posluša učene i vođe u zabranjivanju onoga što je Allah dopustio i u dopuštanju što je Allah zabranio uzeo ih je za svoje bogove mimo Allaha.” U ovome se ukazuje nariječi Uzvišenog:

وَقَالُوا رَبَّنَا إِنَّا أَطَعْنَا سَادَتَنَا وَكُبَرَاءنَا فَأَضَلُّونَا السَّبِيلَا

“I govorit će: ‘Gospodaru naš, mi smo prvake naše i starješine naše slušali, pa su nas oni s Pravog puta odveli.” (33:67)

Njegove su riječi: “Ibn-Abbas je rekao: ‘Samo što nije na vas kamenje počelo padati s neba.’ ‘Ja vam kažem,’ rekao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, a vi govorite: ‘Rekao je Ebu-Bekr i Omer!?’”

Imam Šafija, da mu se Allah Uzvišeni smiluje, rekao je: “Ulema se složila da onaj ko je jasno saznao za sunnet Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ne smije ga ostaviti i uzeti riječi nekoga drugog.”

Imam Malik, da mu se Allah Uzvišeni smiluje, rekao je: “Od svakog od nas prihvata se i odbija osim od ovoga ko je u ovom mezaru, neka je na njega Allahov salavat i selam.” Od Ibn-Abbasa, r.a., prenosi se da je rekao: “Od svakog se uzima i odbacuje izuzev od Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem.”

‘Neka se pripaze oni koji postupaju suprotno naređenju Njegovu, da ih iskušenje kakvo ne stigne ili da ih patnja bolna ne snađe.’ (En-Nur, 63) Znaš li na šta se misli pod iskušenjem (fitnetom)? (Misli se na) pridruživanje (širk). Kada čovjek ne prihvati neke njegove riječi, možda u njegovo srce uđe nešto zablude pa zbog toga bude upropašten.”

Od Adija b. Hatima prenosi se da je čuo Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem, kako uči ovaj ajet:

اتَّخَذُواْ أَحْبَارَهُمْ وَرُهْبَانَهُمْ أَرْبَابًا مِّن دُونِ اللّهِ

“Oni, pored Allaha, bogovima smatraju svećenike svoje…” (Et-Tevbe, 31), pa mu je rekao: “Mi ih, zaista, nismo obožavali...”
…Rekao je: “Zar oni ne zabranjuju ono što je Allah dopustio pa i vi to radite, i dopuštaju ono što je Allah zabranio pa i vio to radite?” “Da,” rekao sam. “E to vam je obožavanje njih.” (1) Zabilježio ga je Ahmed i Tirmizi i ocijenio ga kao dobar.

Njegove su riječi: “Ahmed je rekao: čudim se onima koji su spoznali sened i njegovu vjerodostojnost, a uzimaju mišljenje Sufjana, dok Allah, dž.š., kaže:

فَلْيَحْذَرِ الَّذِينَ يُخَالِفُونَ عَنْ أَمْرِهِ أَن تُصِيبَهُمْ فِتْنَةٌ أَوْ يُصِيبَهُمْ عَذَابٌ أَلِيمٌ

‘Neka se pripaze oni koji postupaju suprotno naređenju Njegovu, da ih iskušenje kakvo ne stigne ili da ih patnja bolna ne snađe.’ (24:63) Znaš li na šta se misli pod iskušenjem (fitnetom)? (Misli se na) pridruživanje (širk). Kada čovjek ne prihvati neke njegove riječi, možda u njegovo srce uđe nešto zablude pa zbog toga bude upropašten.’”

Imam je Ahmed rekao: “Gledao sam u Mushafu i našao da se o pokornosti Poslaniku govori na trideset tri mjesta,” zatim je proučio:

فَلْيَحْذَرِ الَّذِينَ يُخَالِفُونَ عَنْ أَمْرِهِ أَن تُصِيبَهُمْ فِتْنَةٌ أَوْ يُصِيبَهُمْ عَذَابٌ أَلِيمٌ

“Neka se pripaze oni koji postupaju suprotno naređenju Njegovu, da ih iskušenje kakvo ne stigne ili da ih patnja bolna ne snađe.” Sufjan je Sevri, imam, skromni, pobožni, povjerljivi, pravnih. Imao je svoje učenike koji su od njega učili i njegov mezheb je poznat. Ovo ružno djelo, koje je tako okarakterisao imam Ahmed, proširilo se posebno među onima koji se prave učenim, daju fetve i podučavaju druge i misle da dokaze Kur’ana i sunneta ne može koristiti osim mudžtehid, a idžtihada (kako kažu) više nema. Oni su u tome pogriješili. Imam Ahmed, da mu se Allah smiluje, je, kao dokaz da idžtihad ne prestaje, uzeo Alejhisselamove riječi: “Jedan će dio moga ummeta ustrajati na istini, potpomognuti. Neće im naškoditi onaj ko se od njih odvojio ili se s njima razišao. Allahova odredba će doći, a oni će biti na tome.” (1)

Ibn-Abdul-Berr bilježi konsenzus (idžma’), da se onaj koji slijedi druge (mukallid) ne ubraja u učene. Sami imami nisu se zaustavili samo na tome da su objašnjavali, nego su zabranili da drugi slijede njihovo mišljenje ako je sunnet jasan. Ebu-Hanife je rekao: “Kada dođe hadis od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, bez pogovora (to prihvatamo). Kada dođe od ashaba, r.a., bez pogovora (to prihvatamo). Kada dođe od tabiina, mi smo ljudi i oni su ljudi.” Isto je rekao: “Kada nešto kažem, a Allahova knjiga kaže drugačije, ostavite ono što sam rekao, a uzmite Knjigu Allaha Uzvišenog.” Rečeno mu je: “A šta ako mu (tvom govoru) proturječi riječ Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem? “Ostavite moje riječi, a držite se riječi Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem”, rekao je. “A ako bude proturiječio riječima ashaba,” upitan je. “Ostavite moje riječi, a uzmite riječi ashaba,” odgovorio je. Već su navedena mišljenja dvojice imama: Malika i Šafije. Prema tome, onaj ko bude čitao knjige učenjaka u njegovu mezhebu, treba pogledati mišljenja onih koji se s njima razilaze I dokaze koje su koristili, tako da slijedi onoga koji dokaz posjeduje, a Allah daje uspjeh.

Njegove su riječi: “Od Adijja b. Hatima” Taijja, poznatog po darežljivosti i ikramu. Došao je Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, u ša’banu, devete godine po Hidžri. Primio je islam. Živio je sto dvadeset godina. Autor, da mu se Allah Uzvišeni smiluje, ukazao je naslovom ovog poglavlja na ovaj hadis kao i ona one koji su ovog značenja. U njemu je dokaz da je pokornost svećenicima i monasima u onome u čemu je nepokornost Allahu ustvari njihovo obožavanje mimo Allaha.

Naš šejh je u Mesalima rekao: “Tako se stanje promijenilo i došlo je do toga da je kod većine obožavanje monaha smatrano najboljim djelom. To oni zovu vilajetom, a obožavanje monaha smatrano najboljim djelom. To oni zovu vilajetom, a obožavanje je svećenika (po njima) znanje i razumijevanje. Potom se stanje promijenilo pa se obožavanje mimo Allaha odnosilo na obožavanje onih koji nisu dobri, a obožavanje u drugom značenju odnosilo na obožavanje onih koji su neznalice. Od Zijada b. Hudajra prenosi se da mu je Omer rekao: “Znaš li ko rušsi islam?” “Ne,” rekao sam. “Ruši ga greška učenjaka, licemjerovo dokazivanje Kur’anom i vlast vođa koji vode u zabludu.” Zabilježio ga je Darimi.(3) Da nama i vama Allah da da budemo od onih koji slijede istinu i po njoj pravdu dijele. Koliko ih je samo zalutalo i posrnulo.

 

---

1. Prenosi ga Tirmizi, br. 3094, Et-Tefsir, Babu tefsiri suretit-Tevbe. Ibn-Džerir Taber, 14/210, br. 61632, 61633 preko više lanaca prenosilaca od Adijja b. Hatima, r.a., da je on ušao kod Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, dok je on učio ovaj ajjet: “Oni, pored allaha, bogovima smatraju svećenike svoje i monahe svoje.” Rekao je: “tada sam rekao: ‘Oni ih, uistinu, nisu obožavali.’ Rekao je: ‘Naprotiv, oni su im, uistinu, zabranili ono što je dopušteno, a dopustili ono što je zabranjeno i oni su ih u tome slijedili. To je njihovo obožavanje njih.’” Ovaj hadis sa svojim navodima je hasen. Sujuti ga je spomenuo u Ed-Durr el-Mensur, 3/230, i još ga je pripisao i Ibn-Sadu, Abdu b. Humejdu, Ibn-Munziru, Ibn-Ebi-Hatimu, Taberaniju, Ebi-Šejhu, Ibn-Merdevejhu, i Bejhekiju u svome Sunenu. Prema tome: “Oni pored allaha, bogovima smatraju svećenike svoje i monahe svoje,” (znači) oni su ih slijedili u onome što su dopustili i zabranili. Pogledaj: Taberi, br. 16634, od Huzejfea, r.a.
2. Buhari, br. 3640, El-Menakib, Babu sualil-mušrikine en jurijehum en-nebijju sallallahu alejhi ve selleme ajeten, br. 7311, El-I’tisam bil-kitabi ves-sunne, Babu kavlin-nebijji sallallahu alejhi ve selleme: “La tezalu taifetun min ummeti fzahirine…”, br. 7459, Et-Tevhid, Babu kavlillahi teala: Muslim, br. 1921, El-Imare, Babu kavlihi sallallahu alejhi ve selleme: “La tezalu taifetun…”
Hadis je od Mugirea b. Šu’bea, r.a. Na ovu je temu prenesen hadis i od Sevbana, Muavije, Džabira, Ukbea b. Amira, Imrana b. Husajna, Omera b. Hataba, Ebu-Hurejrea, Kurrea b. Ijasa, r.a. Vidi: Džamiul-usul, hadis br. 1048, 6776, 6777, 6778, 6779, 7496, 7832, 7917, 8879. El-Ehadis es-sahiha, br. 1952-1962. Kadi Ijad je rekao: “Ahmed je mislio na ehl-sunnet i džema’at i one koji slijede mezheb ehlu-hadisa. Nevevi je rekao: “Taife (grupa, skupina) može da se odnosi na mnoge džemate različitih vrsta vjernika, hrabrih, koji poznaju ratovanje, pravnike, muhaddise, mufessire, one koji naređuju dobro a odvraćaju od zla, skromne i pobožne.” Nevevi u Šerhul-Muslimu, 13/66-67, rekao je: “Što se ove skupine tiče, Buhari je rekao: ‘To su učeni.’” Ahmed je rekao: “Ako to nisu učenjaci u hadisu, ne znam ko bi drugi bio.”
3. Darimi, br. 220, El-Mukaddima, Babu fi kerahijjeti ahzir-reji. Sened mu je slab.