• «
• 1 of 2
• »

U jednoj od svojih risala, u kojoj je govorio o tewhidu, njegovim vrstama, dokazima, širku, kufru, nifaqu, njihovim vrstama i dokazima, šejh Muhammed ibn AbdulVehhab kaže u vezi širka pokornosti: “Uzeli su svoje svećenike i monahe za gospodare (božanstva, erbabe) mimo Allaha, i Mesiha sina Merjeminog, a nije im bilo naređeno osim da obožavaju samo jednog Boga.

Nema dostojnog obožavanja osim Njega. Slavljen neka je on, šta (Mu) pridružuju.”

Tefsir ovoga ajeta, u kojem nema ništa problematično jeste, da je on (širk o kojem govorimo, a na kojeg ukazuje ajet) pokornost učenjacima i pobožnjacima u griješenju Allahu (ovo je pokornost u kufru i velikom širku) a ne upućivanjem molitve njima, kao što ga je protumačio Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ‘Adiju ibn Hatimu, kada ga je upitao, rekavši: “Ne obožavamo ih!” Pa mu je spomenuo da je njihov ‘ibadet njima – pokornost njima u griješenju.”

Riječi Uzvišenog Allaha: “Uzeli su svećenike svoje i monahe svoje za erbabe (gospodare) mimo Allaha…” je protumačio Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u hadisu ‘Adija ibn Hatima ovim na čemu ste vi danas u temeljima i ograncima. Ne znam da su vas nadmašili za zrno gorušice. Isto tako su ga protumačili i mufessiri, i nije mi poznato da među njima (u tom pogledu) ima razilaženja. U najljepše spada ono što je rekao Ebul-‘Alijeh: “Oni ih nisu obožavali. A da su im to naredili – oni im se ne bi pokorili, već su našli Allahovu Knjigu, pa su rekli:
“Nećemo ni u čemu preticati našu ‘ulemu. Što nam narede – pridržavaćemo ga se, a ono što nam zabrane – ćemo prestati…”
Ed-Durerus-Senijje, 1/40

“Nema razilaženja između mene i vas u tome da je obavezno slijediti učene kada se slože (u mišljenju). Ali, problematika je u tome da li, kada se oni raziđu, ja moram prihvatiti istinu od onoga koji dođe sa njom i da vratim mes’elu Allahu i Poslaniku, povodeći se za (metodom) učenih, ili ću uzeti mišljenje nekih od njih bez dokaza, smatrajući da je istina u njegovom mišljenju?
Vi ste na ovom drugom, što je Allah pokudio i nazvao ga širkom, a to je uzimanje uleme za “erbabe” (gospodare) a ja sam na prvom; njemu pozivam, na toj osnovi diskutujem. Pa ako bi istina bila kod vas – mi bismo se njoj vratili i prihvatili je od vas.” Ed-Durerus-Senijje, 1/45

“Od vrsta ovoga širka je ohalaljivanje (dozvoljavanje) onoga što je Allah zabranio (oharamio) i zabranjivanje (oharamljivanje) onoga što je Allah ohalalio (dozvolio) i uvjerenje u to. Allah Uzvišeni je rekao:
“Oni su, pored Allaha, uzeli svećenike svoje i monahe svoje za erbabe (gospodare), i Mesiha, sina Merjemina. A nije im naređeno ism da obožavaju jednog Boga. Nema dostojnog obožavanja osim Njega. Slavljen neka je On, šta Mu pridružuju.”
Rekao je ‘Adi ibn Hatim: ‘O Allahov Poslaniče, nisu ih obožavali (‘ibadet im činili)!?’ Pa mu reče Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: ‘Zar im nisu ohalaljivali haram, pa su im se pokoravali i zabranjivali im halal, pa su im se pokoravali?’ ‘Jesu,’ odgovori on. Reče: ‘To je njihov ‘ibadet (njima).
Njihovi svećenici i monasi su njihovi učenjaci i pobožnjaci; oni su ih uzeli za gospodare (erbabe), ne vjerujući u njihov rububijjet, već su govorili:
“Naš i njihov Rabb je Allah,” ali su im se pokorili u ohalaljivanju onoga što je Allah zabranio i zabranjivanju onoga što je Allah ohalalio, a Allah je to (pokoravanje) učinio ‘ibadetom.
Pa ko god se pokori nekom čovjeku, učenom, pobožnjaku ili nekom drugom u ohalaljivanju onoga što je Allah zabranio i zabranjivanju onoga što je Allah ohalalio i u to vjeruje svojim srcem – uzeo ga je za rabba, poput onih koji su uzeli svećenike svoje i monahe svoje za erbabe mimo Allaha.
U to spada (sljedeći primjer) kada su neki mušrici rekli: ‘O, Muhammede, ko je ubio strv (crkotinu)?’ On odgovori: ‘Allah!’ Rekoše: ‘A kako ti tvoje ubijanje i ono tvojih prijatelja činiš halalom, a Allahovo ubijanje haramom?’ Pa je Allah, Uzvišeni objavio:
“I nemojte jesti ono pri čemu nije spomenuto Allahovo ime. To je uistinu griješenje, a šejtani objavljuju svojim štićenicima da se s vama raspravljaju. Pa ako im se pokorite – onda ste sigurno mušrici.” Ed-Durerus-Senijje, 2/8

“Znaj, Allah ti se smilovao, da se značenje ‘LA ILAHE ILLALLAH’ sastoji od negacije i potvrde. ‘LA ILAHE’ je negacija, a ‘ILLALLAH’ potvrda.
Negira četiri stvari i potvrđuje četiri stvari. U negirano ulaze božanstva, taguti, endadi i erbabi (gospodari)…A erbabi su oni koji ti daju fetwu suprotnu istini, pa im se pokoriš u skladu sa riječima Uzvišenog:
“Oni su, pored Allaha, uzeli svećenike svoje i monahe svoje za erbabe (gospodare), i Mesiha, sina Merjemina, a nije im bilo naređeno osim da obožavaju samo jednoga Boga. Nema dostojnoga obožavanja osim Njega. Slavljen neka je On, šta mu pridružuju!” Ed-Durerus-Senijje, 2/122