Ibn Kajjim je potvrdio kufr mukallida koji slijede svoje šejhove u mes’elama koje se dotiču kufra, ako imaju mogućnosti da tragaju za istinom i da je spoznaju i da se u tom kontekstu poduče i kvalificiraju. Onaj ko nema mogućnosti da se poduči i da spozna ono sa čim su došli poslanici, po njemu takvi spadaju pod kategoriju pripadnika fetre – onih do kojih nije doprla da’wa poslanika.

Obje kategorije se ne mogu proglasiti muslimanima niti ulaze u naziv muslimana, čak i kod onih koji neke od njih ne tekfire. Govor o tome će doći. Širk i ime širka se na njih odnosi. Šta ostaje od islama ako se negira njegov temelj i njegov osnovni postulat, tj. šehadeta la ilahe illallah, šta u tom slučaju ostaje od islama i njegova naziva? Da bi na str. 160 rekao: “Također, razmisli o onome što je rekao šejh Abdullatif, u navodu od Ibn Kajjima, da je ovakav (džahil koji počini širk) u najboljem slučaju na stepenu pripadnika fetre, koji su umrli prije poslanstva i do kojih nije doprla da’wa nekog od poslanika. Da bi rekao: “Obje vrste ne možemo okarakterisati kao muslimane, niti se mogu podvesti pod naziv muslmana, čak ni kod onih koji neke od njih ne tekfire. Na ovakve se odnosi naziv širka. Šta ostaje od islama uz negiranje njegova temelja i velikog pravila šehadeta La ilahe illallah?...”
Akidetul-muvehhidin ver-reddu ala dalali mubtedi’in, šesta poslanica, str. 159

Nakon što je naveo govor Ibn Kajjima o pripadnicima fetre iz njegove knjige Tarikul hidžretejn, Šejh je zatim rekao: “Zastani i dobro razmisli o ovom obrazloženju. Šejh, Allah mu se smilovao, nije nikoga izuzeo osim onoga ko i pored upornog nastojanja i traženja nije u mogućnosti spoznati istinu. Ovo je vrsta na koju se odnosi govor Šejhul-islama i Ibn Kajjima kao i govor drugih muhakkika (verifikatora) poput njih. A što se tiče Irakija i njegove braće, oni su prikazalik govor šejha da on ne tekfiri džahila (u pogledu tewhida), te kako on smatra da je džahil u tom pogledu opravdan, a govor o tome su uljepšali. Po tom pitanju nisu pravili razlike, a ovu šubhu su uzeli kao štit kojim su odbijali kur’anske ajete i Poslanikove, sallallahu alejhi ve sellem, hadise, te podviknuše na Allahove robove muwehhide, kao što se to desilo njihovim prethodnicima od strane obožavaoca kaburova i mušrika. Allahu ćemo se svi vratiti i on će presuditi među svojim robovima u onome oko čega su se razilazili…I tako do kraja onog što je spomenuo šejh, Allah mu se smilovao.”
Zato dobro razmisli, ako si od onih koji traže istinu s dokazom a borišs se protiv batila. I na kraju, neka je salavat na Muhammeda, vjerovjesnika, na njegovu porodicu i sve ashabe.
Akidetul-muvehhidin ver-reddu ala dalali mubtedi’in, šesta poslanica, str. 163