Vođa muslimana ne može biti vođa osim sa džihadom, zbog toga što će džihad trajati sve do Sudnjeg dana, a vjera se ne može uspostaviti bez njega, i nemoguće je da njegova obaveza spadne sa ummeta, zbog toga što je obaveza ummetu primjena onih djela koja proističu iz toga i čije postojanje je nemoguće ostvariti osim sa džihadom.

Na osnovu ovoga bilo koja skupina da je okupljena i ima snagu, a njoj je obaveza da se borit protiv Allahovih neprijatelja, shodno svojoj mogućnosti: jezikom, rukom, srcem ili svojim brojem, ali ni u kom slučaju sa njih neće spasti ta obaveza.

Šejh AbdurRahman ibn Hasan, Allah im se obojici smilovao, u odgovoru jednom od protivnika džihada kaže: “To što si rekao da se ovaj ajet ne može uzeti kao dokaz protiv vas  a u suštini je ajet džihada, sa slijeđenim vođom a to je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pa ako postoji neki od imama kojeg možemo slijediti onda nam ti ukaži na njega da ga mi slijedimo.

Pa kažem: Mi smo tvoje obraćanje pojasnili i tvoj stav o ajetu džihada i da je to priča o Allahu i Njegovoj Knjizi bez znanja. Uzvišeni Allah kaže:

قُلْ إِنَّمَا حَرَّمَ رَبِّيَ الْفَوَاحِشَ مَا ظَهَرَ مِنْهَا وَمَا بَطَنَ وَالإِثْمَ وَالْبَغْيَ بِغَيْرِ الْحَقِّ وَأَن تُشْرِكُواْ بِاللّهِ مَا لَمْ يُنَزِّلْ بِهِ سُلْطَانًا وَأَن تَقُولُواْ عَلَى اللّهِ مَا لاَ تَعْلَمُونَ

“Reci: Gospodar moj zabranjuje razvrat, i javni i tajni, i grijehe, i neopravdano nasilje, i da Allahu smatrate ravnim one za koje On nikakav dokaz objavio nije, i da o Allahu govorite ono što ne znate.” (El-Araf, 33)

Reći će se po kojoj to knjizi ili dokazu džihad nije obaveza osim sa slijeđenim imamom?

Ovo je izmišljotina u vjeri i odstupanje od puta vjernika. A dokazi u pobijanju ove teorije su poznati i nije ih potrebno spomenuti. Zbog toga što je džihad opće naređen i na njega se mora podsticati, kao što ostaje upozorenje za onoga ko ga izostavi. Uzvišeni Allah kaže:

دَفْعُ اللّهِ النَّاسَ بَعْضَهُمْ بِبَعْضٍ لَّفَسَدَتِ الأَرْضُ

“A da Allah ljude ne suzbija jedne drugima, na Zemlji bi doista nered nastao!” (El-Beqare, 251)

U suri El-Hadždž kaže:

وَلَوْلَا دَفْعُ اللَّهِ النَّاسَ بَعْضَهُم بِبَعْضٍ لَّهُدِّمَتْ صَوَامِعُ

“A da Allah ne suzbije neke ljude drugima, do temelja bi bili porušeni manastiri.” (El-Hadždž, 40)

Svako ko pokrene džihad na Allahovom putu pokorio se Allahu i obavio je ono što je Allah naredio kao farz. A vođa neće biti vođa osim sa džihadom, zato što je džihad nepostojeći bez vođe. Međutim, suprotno tome što si rekao čovječe je tačno. Uzvišeni Allah kaže:

قُلْ إِنَّمَا أَعِظُكُم بِوَاحِدَةٍ أَن تَقُومُوا لِلَّهِ مَثْنَى وَفُرَادَى

“Reci: “Ja vam savjetujem samo jedno: ustanite iskreno prema Allahu, dvojica po dvojica.” (Sebe’, 46)

I kaže:

وَمَن جَاهَدَ فَإِنَّمَا يُجَاهِدُ لِنَفْسِهِ

“A onaj ko se bori – bori se samo za sebe, doista.” (El-Ankebut, 6)

A u hadisu: ‘Neće prestati skupina…’ a ta skupina, hvala Allahu je spojena na istini, bore se na Allahovom putu i ne boje se ničijeg prijekora. Uzvišeni Allah kaže:

يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُواْ مَن يَرْتَدَّ مِنكُمْ عَن دِينِهِ فَسَوْفَ يَأْتِي اللّهُ بِقَوْمٍ يُحِبُّهُمْ وَيُحِبُّونَهُ

“O vjernici, ako neko od vas od svoje vjere otpadne – pa, Allah će sigurno umjesto njih dovesti ljude koje On voli i koji Njega vole.” (El-Maida, 54)

Sve do riječi:

ذَلِكَ فَضْلُ اللّهِ يُؤْتِيهِ مَن يَشَاء وَاللّهُ وَاسِعٌ عَلِيمٌ

“To je Allahov dar, koji On daje kome hoće – a Allah je neizmjerno dobar i zna sve.” (El-Maida, 54)

Što znači da je od ogromne dobrote i dariavanja, i da zna ono što koristi za džihad.

Mnogo je pokazatelja i dokaza iz Kur’ana i Sunneta, iz sire i predaje, o neispravnosti onoga što si napisao. A stavovo učenjaka, dokazi i predaje nisu skriveni ni glupom čovjeku. Posebno (u orginalu je praznina) ako se zna za priču o Ebu-Basiru kada je došao kao muhadžir, pa su Kurejšije zatražile od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da im ga vrati, po ugovoru kojeg su potpisali na Hudejbiji. Međutim, on se oteo dvojici mušrika koji su došli od Kurejšija da ga odvedu ubivši ih. Pa se povratio na obalu a za njega je čuo Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i rekao: “Teško mu majci kako započinje rat, da je bar još neko sa njim.” Nakon toga se ispriječio Kurejševićkoj karavani koja je dolazila iz Šama. Tako je nastavio otimajući im imetke i ubijajući ih. On se osamostalio od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u borbi protiv mušrika, zato što su ovi bili u primirju sa njim. Ali, da li je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao da su pogriješili to što su se borili protiv Kurejšija zato što nisu u borbi zajedno sa imamom?

Subhanallah, kako je samo štetno neznanje nejgovim nosiocima? Allahu se utječem od toga da se suprostavim istini sa neznanjem i lažima. Uzvišeni Allah kaže:

شَرَعَ لَكُم مِّنَ الدِّينِ مَا وَصَّى بِهِ نُوحًا وَالَّذِي أَوْحَيْنَا إِلَيْكَ

“On vam propisuje u vjeri isto ono što je naredio Nuhu i ono što objavljujemo tebi.” (Eš-Šura, 13)

Nema sumnje da obaveza džihada ostaje do Sudnjeg dana, te da se njegova naredba odnosi na mu’mine. Ako se pjavi skupina koja ima snagu na njoj je obaveza da se bori na Allahovom putu svim onim sa čim raspolaže, I ni u kom slučaju sa njih ta obaveza neće spasti. Niti će spasti sa ostalih skupina kao što sam spomenuo ajete o tome a prethodio je I hadis: ‘Neće prestati skupina…’

U Kur’anu i Sunnetu nema dokaza koji pokazuje da džihad biva obavezom u jednom vremenu mimo drugog. Ili da je nekom obaveza a da nije onom drugom. Osim što je izuzeto u suri El-Beqare  i razmisli o riječima Uzvišenog:

وَلَيَنصُرَنَّ اللَّهُ مَن يَنصُرُهُ

“A Allah će sigurno pomoći one koji Njega pomažu.“ (El-Hadždž, 40)

قُلْ إِن كَانَ آبَاؤُكُمْ وَأَبْنَآؤُكُمْ وَإِخْوَانُكُمْ وَأَزْوَاجُكُمْ وَعَشِيرَتُكُمْ وَأَمْوَالٌ اقْتَرَفْتُمُوهَا وَتِجَارَةٌ تَخْشَوْنَ كَسَادَهَا وَمَسَاكِنُ تَرْضَوْنَهَا أَحَبَّ إِلَيْكُم مِّنَ اللّهِ وَرَسُولِهِ وَجِهَادٍ فِي سَبِيلِهِ فَتَرَبَّصُواْ حَتَّى يَأْتِيَ اللّهُ بِأَمْرِهِ وَاللّهُ لاَ يَهْدِي الْقَوْمَ الْفَاسِقِينَ

Reci: ‘Ako su vam očevi vaši, i sinovi vaši, i braća vaša, i žene vaše, i rod vaš, i imanja vaša koja ste stekli, i trgovačka roba za koju strahujete da neće prohođe imati, i kuće vaše u kojima se prijatno osjećate – miliji od Allaha i Poslanika, i od borbe na Njegovom putu, onda pričekajte dok Allah Svoju odluku ne donese. A Allah grješnicima neće ukazati na Pravi put.’ (Et-Tewba, 24)
2. Misli se na riječi Uzvišenog:

لَّيْسَ عَلَى الضُّعَفَاء وَلاَ عَلَى الْمَرْضَى وَلاَ عَلَى الَّذِينَ لاَ يَجِدُونَ مَا يُنفِقُونَ حَرَجٌ إِذَا نَصَحُواْ لِلّهِ وَرَسُولِهِ مَا عَلَى الْمُحْسِنِينَ مِن سَبِيلٍ وَاللّهُ غَفُورٌ رَّحِيمٌ
وَلاَ عَلَى الَّذِينَ إِذَا مَا أَتَوْكَ لِتَحْمِلَهُمْ قُلْتَ لاَ أَجِدُ مَا أَحْمِلُكُمْ عَلَيْهِ تَوَلَّواْ وَّأَعْيُنُهُمْ تَفِيضُ مِنَ الدَّمْعِ حَزَنًا أَلاَّ يَجِدُواْ مَا يُنفِقُونَ

“Neće se ogriješiti nemoćni i bolesni, i oni koji ne mogu naći sredstva za borbu, samo ako su prema Allahu i Njegovu Poslaniku iskreni. Nema razloga da se išta prigovara onima koji čine dobra djela – a Allah prašta i milostiv je. Ni onima kojima si rekao, kad su ti došli da im daš životinje za jahanje: ‘Ne mogu naći za vas životinje za jahanje,’ pa su se vratili suznih očiju, tužni što ih ne mogu kupiti.” (Et-Tewba, 91-92)
3. Ed-Durerus-Senijje, (8/ 199 – 203)