On je imam, učenjak, radnik po znanju, predvodnik muslmana u svome vremenu, isukana sunnetska sablja, borac, savjetnik. Rođen je 1225 godine po Hidžri u gradu Der’ijji i odrastao u njemu. Prije osme godine naučio je Kur’an. S roditeljima, amidžama i tetcima se odselio u Egipat.
U njemu je znanje sticao pred svojim ocem i amidžom, pred šejho Abdullahom i šejhom Ibrahimom koji su tada stanovali u Egiptu, od šejha Alija b. Muhammeda, tetka Abdur-Rahmana b. Abdullaha, od egipatskih učenjaka od kojih su i muftija Džezaira Muhammed b. Mahmdu, Ibrahima el-Bejdžurija šejha Azhara, šejha Mustafe el-Ezherija i drugih.Bio je dobar poznavaoc raznih šerijatskih znanosti, lijepog morala, velikog ugleda, neovisnosti od dunjaluka toliko da dirhme nikada nije ni spomenuo niti je – kažu – pao mu na pamet.
Iza sebe je ostavio mnoga djela:
1. Misbahu zalam kao odgovoro Osmanu bin Mensuru, od jednog toma.
2. Minhadžu te’sis ki kešfi šubuhat Davud bin Džirdžis, od jednog toma.
3. Berahin islamijje fi reddi ala šusubuhat farisijje.
4. Tufetu talib ve dželis fi reddi ala Davud bin Džirdžis.
5. Mnoga pisma i korisne odgovore koje dosežu jedan tom, a koje je uglavnom skupio Sulejman b. Suhman
6. Pristupio je komentaru djela El-Kebair i djela En-Nunijja ali ga je smrt pretekla.
Znanje od njega su mnogi uzeli i njihov broj je toliki da ga je teško izbrojati. Od njih su njegovi sinovi: Abdullah i Ibrahim, šejh Muhammed b. Abdul-Aziz i brat mu Ishak, šejh Hamed bin Atik, šejh Sulejman bin Suhman i mnogi drugi.
Preselio je 4 zul-hidždžeta 1292 godine po Hidžri.
Mi pozivamo u hidžru Allahu, subhanehu ve te'ala, kroz "la ilahe illellah", odricanjem, mržnjom, neprijateljstvom i tekfirom širka i mušrika pa makar oni bili očevi naši, sinovi naši, braća naša ili rođaci naši. Mi pozivamo i u hidžru Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ves-sellem, slijeđenjem njegovog sunneta.