Imam Ibn Hazm el-Endelūsī, rahimehullāh, preselio 456. g. h., je na više mjesta u svojoj knjizi “El-Ihkām fī Usūlil-Ahkām” govorio o onome koji dozvoli suđenje derogiranim zakonima, poput suda Tewrāta i Indžīla i o tome da je to kufr, kao što je govorio o onome koji propiše nešto što Allāh nije dozvolio ili anulira nešto što je Allāh propisao, te da je i to kufr.
Ovaj njegov govor se u potpunosti poklapa sa našom današnjicom sa aspekta propisivanja zakona suprotnim šerī'atskim, obavezivanja suđenja njima i parničenja pred njima, uz to da ti zakoni obuhvataju u sebi anuliranje onoga što je Allāh propisao.
Pa kaže:
" فإن كان يعتقد أن لأحدٍ بعد موت النبي صلى الله عليه وسلم أن يحرم شيئا كان
حلالا إلى حين موته عليه السلام، أو يحل شيئا كان حراما إلى حين موته عليه
السلام، أو يوجب حداً لم يكن واجبا إلى حين موته عليه السلام، أو يشرع شريعة لم
تكن في حياته عليه السلام، فهو كافر مشرك حلال الدم والمال حكمه حكم المرتد
73 / ولافرق ." (الإحكام) 1
“Ako bi vjerovao(1) da neko poslije smrti Vjerovjesnika, sallallāhu 'alejhi we sellem, ima pravo da zabrani nešto što je bilo halāl do momenta njegove smrti ili da ohalāli nešto što je bilo harām do momenta njegove smrti, 'alejhis-selām, ili da wādžibom učini neki hadd koji nije bio wādžib do momenta njegove smrti, 'alejhisselām, ili da propiše zakon (šerī'at) koji nije bio za vrijeme njegovog života, 'alejhis-selām – onda je takav kāfir, mušrik, njegova krv i imetak su halāl i njegov sud je sud murtedda, bez ikakve razlike.'' (El-Ihkām, 1/73)
Dalje kaže u istoj knjizi, 2/144-145:
" وأما من ظن أن أحداً بعد موت رسول الله صلى الله عليه وسلم، ينسخ
حديث النبي صلى الله عليه وسلم، ويحدث شريعة لم تكن في حياته عليه السلام، فقد
اليوم » : كََفر وأشرك وحلَّ دمه وماله ولحق بعبدة الأوثان، لتكذيبه قول الله تعالى
وقال تعالى: .« أكملت لكم دينكم وأتممت عليكم نعمتي ورضيت لكم الإسلام دينا
.« ومن يبتغ غير الإسلام دينا فلن يقبل منه وهو في الآخرة من الخاسرين »
فمن ادعى أن شيئا مما كان في عصره عليه السلام على حكم ما، ثم بدل بعد موته
فقد ابتغى غير الإسلام دينا، لأن تلك العباداتِ والأحكام والمحرمات والمباحات
والواجبات التي كانت على عهده عليه السلام، هى الإسلام الذي رضيه الله تعالى
لنا، وليس الإسلام شيئا غيرها. فمن ترك شيئا منها فقد ترك الإسلام، ومن أحدث
شيئا غيرها فقد أحدث غير الإسلام. ولا مرية في شيء أخبرنا الله تعالى به أنه قد
أكمله، وكل حديث أو آية كانا بعد نزول هذه الآية، فإنما هى تفسير لما نزل قبلها،
وبيان لجملتها، وتأكيد لأمر متقدم. وبالله تعالى التوفيق."
“Što se tiče onoga koji misli da neko poslije smrti Allāhovog Poslanika, sallallāhu 'alejhi we sellem, može derogirati hadīth Vjerovjesnika, sallallāhu 'alejhi we sellem, i inovirati neki zakon kojeg nije bilo za vrijeme njegovog života, 'alejhis-selām – takav je zanevjerovao i uradio širk, halāl mu je krv i imetak i pridružuje se idolopoklonicima(2) zbog svog poricanja riječi Allāha, Uzvišenog:
'Danas Sam vam upotpunio vašu vjeru, i usavršio Svoju blagodat prema vama, i zadovoljan Sam da vam islām bude vjera.'
Rekao je Uzvišeni:
'Ko bude želio neku drugu vjeru mimo islāma, neće mu biti primljena, a na āhiretu će biti od izgubljenih.'
Pa ko god bude tvrdio da se nešto što je u njegovom vremenu, 'alejhis-selām, imalo određeni propis, promijenilo nakon njegove smrti – taj želi time drugi dīn (vjeru) mimo islāma. Jer ti 'ibādeti, i propisi, i zabranjenje stvari, i dozvoljene stvari, i naređene stvari koje su bile u njegovom vremenu, 'alejhis-selām – su islām sa kojim je Allāh nama zadovoljan, i nisu neke druge stvari mimo njih islām.
Pa ko god ostavi nešto od njih – ostavio je islām, a ko inovira druge mimo njih – inovirao je nešto mimo islāma. I nimalo sumnje nema u nešto o čemu nas je Allāh obavijestio da ga je upotpunio. A svaki hadīth i ājet koji su došli nakon objave ovoga ājeta su ustvari samo tefsīr onoga što je prije objavljeno, pojašnjenje njegove uopštenosti i potvrda prijašnje stvari. Podrška je u pomaganju sa Allāhom Uzvišenim.”
Kaže u istoj knjizi, 5/173:
" من حكم بحكم الإنجيل مما لم يأت بالن ص عليه وحي في شريعة الإسلام فإنه كافر
مشرك خارج عن الإسلام ."
“Ko presudi sudom Indžīla u stvari za koje nema dokazni tekst iz objave u šerī'atu islāma je – kāfir, ušrik koji je izašao iz islāma.”
Pogledaj i uči! Ovo je propis onoga koji sudi derogiranim Allāhovim propisima, a šta misliš tek o onome koji sudi u osnovi sa tāgūtskim zakonom, pa makar to suđenje derogiranim šerī'atom bilo u jednoj mes'eli, ako u njoj nije opravdan neznanjem? I čuvaj se dobro da te kakav rejs ili naibu-rejs, ili magistar ili doktor ne prevare, pa da budeš od džehennemlija.
Rekao je u 6/31:
" وأيضاً فلا فرق بين جواز شرع شريعة من إيجاب أو تحريم أو إباحة بالرأي لم
ينص تعالى عليه ولا رسوله عليه السلام، وبين إبطال شريعة شرعها الله على لسان
رسوله صلى الله عليه وسلم بالرأي، والمفرق بين هذين العملين متحكم بالباطل مفتر،
وكلاهما كُفر لاخفاء به ."
“Također, nema razlike između dozvoljenosti propisivanja nekog suda, poput obaveznosti ili dozvoljenosti, na osnovu ličnog mišljenja, bez da je Uzvišeni ukazao na njega ili Njegov Poslanik, 'alejhis-selām, i anuliranja nekog propisa kojeg je Allāh propisao na jeziku Svoga Poslanika, sallallāhu 'alejhi we sellem, na osnovu ličnog mišljenja. Onaj koji pravi razliku između ove dvije stvari – sudi neistinom i laže, i svaka od njih je kufr, bez imalo nejasnoće.”
Kaže u 6/110:
" لأن إحداث الأحكام لايخلو من أحد أربعة أوجه: إما إسقاط
فرض لازم، كإسقاط بعض الصلاة أو بعض الصيام أو بعض الزكاة أو بعض
الحج أو بعض حد الزنا أو حد القذف، أو إسقاط جميع ذلك، وإما زيادة في شيء
منها، أو إحداث فرض جديد، وإما إحلال محرم كتحليل لحم الخنزير والخمر والميتة،
وإما تحريم محلل كتحريم لحم الكبش و ماأشبه ذلك، وأي هذه الوجوه كان، فالقائل به
كافر مشرك، لاحق باليهود والنصارى، والفرض على كل مسلم قتل من أجاز شيئا
من هذا دون استتابة، ولا قبول توبة إن تاب، واستصفاء ماله لبيت مال المسلمين،
ومن الله « من بدل دينه فاقتلوه » لأنه مبدل لدينه، وقد قال عليه السلام
تعالى نعوذ من غضبة لباطل أدت إلى مثل هذه المهالك ."
“...jer inoviranje propisa (sudova) mora biti na jedan od četiri načina: ili da obori obavezujući fard, poput anuliranja nekih namāza, ili nečega od posta, ili nečega od zekāta, ili nečega od hadždža, ili djela hadda za zināluk, ili hadda za potvoru, ili da sve to anulira. Ili da doda na nešto od njih, ili da inovira novi fard, ili da ohalāli zabranjeno, poput ohalaljivanja svinjskog mesa, vina i strvine, ili da oharāmi dozvoljeno, poput dozvole mesa ovna i sl. O kojem god načinu da se radi – njegov zagovornik je kāfir mušrik, pridružuje se Židovima i kršćanima. I fard je svakog muslimana da ubije onoga koji dozvoli nešto od ovoga, bez traženja pokajanja (istitābeh), 159 niti prīmānja tewbe, ako bi se pokajao, te uzimanje njegovog imetka za državnu kasu muslimana (bejtulmāl), jer je izmijenio svoj dīn, a 'alejhis-selam je rekao: ''Ko god promjeni svoj dīn – ubijte ga.'' Utječemo se Allāhu od srdžbe radi neistine koja bi nas dovela do ovih uništavajućih stvari.”
1. Kažem: Ovo je širk u rububijjetu, u segmentu zakondavstva, i to putem 'aqīde srca, što ponekad može biti izrečeno riječima, potvrđeno pisanom formom i djelima. Ovaj prestup za sobom povlači gubljenje imena islāma, jer bez ovoga nema osnove islāma, a kazna je nakon uspostave argumenta.
2. Pogledaj kako ga je pridružio idolopoklonicima, iako je uradio širk u zakonodavstvu
